PELION 2008 – SKRIVENI DRAGULJ GRČKE

Kako uporno podižem temu o Pelionu ne bi li neko napisao svoja iskustva, ali bezuspešno, izgleda da će ipak meni pripasti čast da približim ovaj skriveni biser drage nam Grčke. Ove godine nam se ostvarila želja da konačno obidjemo nešto što nam se još davno dopalo ali nije bilo prilike. Pa da krenemo redom.

Pelion je poluostrvo sa čudesnom kombinacijom mora i planine. Osnovna podela je na istočni, bogat šumama četinara i platana, koji se ne može rečima opisati i zapadni, ne toliko šumovit, lep i čaroban. Ono što ovu regiju čini jako nedostupnom većini turista (priznajem da mi je mnogo drago zbog toga) su putevi. Citiraću tekst iz agencije Magic koji glasi: “...dolaženje serpentinama koje Vas prosto „survaju“ do obale u iznenađenje jače od migrene...“.  Ovaj deo o migreni sam imala prilike da proverim lično :) . Još napisaše da je dolazak na Pelion “avantura sa dramom” ili “dramatična avantura”.

Postoje dva glavna puta koja vode sa zapadne na istočnu obalu.

Prvi put kreće od Volosa preko Portarie, Hanie i ide na Zagoru i Agios Ioanis. Iako od Volosa do Ag.Ioanisa ima samo 50 km ovaj put traje izmedju 1-2 h, zbog veoma teških serpentina koje treba savladati. Do Hanie put se penje na nadmorsku visinu od oko 1400m da bi se onda na drugoj polovini puta spuštao do mora. E sad ako izračunate da za 25km treba da se popne na 1400m i u drugih 25km da sidje na nivo mora, ne treba objašnjavati o kakvim serpentinama se radi. Dovoljno je da bacite pogled na mapu. Što se tiče kvaliteta puta on je dobar, pristojno širok, mestimično loš sa jako velikim rupama i objektivno nije tako strašan ali zahteva maksimalnu koncentraciju, izuzetno iskusnog vozača i vožnju od 30-40 km/h. Grci voze naravno brže ali znaju put, za one koji prolaze putem prvi put navedena brzina je presudna jer vam se može desiti da iznenada naletite na deonicu gde je put izrovan i da vam točak završi u rupi.

Drugi put kreće od Volosa prema Kala Neri i to je normalan autoput koji se onda odvaja za Milies i Tsagaradu pa na kraju Ag. Ioanis. Ovaj put je nešto bolji, na pojedinim deonicama jako širok i nov asfalt, nadmorska visina na koju se put penje je manja negde oko 400-500m, serpentina takodje ima, kao i oštećenja u vidu rupa na pojedinim deonicama.

Da bi se Pelion obišao i doživeo na pravi način apsolutno je neophodno proći i jednim i drugim putem. Upravo zbog težine prelaska sa istočne na zapadnu stranu regije preporučuje se boravak par dana na jednoj strani a onda par dana na drugoj. Svakodnevno prelaženje ovih puteva bi bilo zaista zamorno.

Ono što se nameće kao logičan itinerer je krenuti od Volosa preko Hanie do Ag. Ioanisa, odsesti tamo par dana i obići istočnu obalu, a zatim se vratiti drugim putem do Kala Nere i tu negde odsesti da bi se obišla zapadna obala, a povratak u Srbiju je naravno lakši kad ste u blizini Volosa.

Kada se krene od Volosa prema Hanii predeli koji se smenjuju pred očima su fascinantni, prvo nakon Volosa nailazite na Portariu, od koje se skreće za Makrinitsu. Makrinitsa je staro selo sa božanstvenim pogledom na Volos i ceo zaliv. Zovu je „Balkon Peliona“. Kao i sva mesta ovog tipa ima centralni trg sa tavernama i platanom, radnje sa suvenirima... Pelion inače obiluje vodama tako da se na svakih 10m nalazi česma sa pijaćom vodom i dok vozite putevima samo čujete šuštanje voda svud unaokolo.

Prizori iz Makrinitse

Portaria i Hania su mala simpatična mesta sa onim specifičnim tezgama gde se prodaje ušećereno voće, malim tavernama... U blizini Hanie se vidi skijalište na brdu i velike ski-staze. Put inače vodi kroz gustu šumu i pravi je melem za oči (ovo se odnosi na suvozača, jer vozač vidi samo serpentine i mota pun levi, pun desni i tako unedogled.....). Pri kraju puta se nailazi na skretanje za Zagoru. Zagora je jedino mesto koje nikad nije osvajano jer je tako pozicionirano na severu i tako zabačeno da ni jednom osvajaču nije padalo na pamet da je osvaja. Poznata je po uzgajivanju posebne sorte jabuka. U mestu se nalazi lepa crkva na centralnom trgu, taverne, puno cveća i nekog posebnog mira.

Prizori iz Zagore

Od Zagore se put spušta na obalu do mesta Horefto. Kao i sva druga mesta na Pelionu i ovo se sastoji od glavne ulice i šetališta uz plažu, sa tavernama, marketima i smeštajnim kapacitetima. Plaža je ogromna, ali nije ostavila poseban utisak na nas.

Kada se krene od Horefta na jug nailazi se na pravi dragulj – Sarantu. Sa glavnog puta se skrene na lokalni putić u dužini od 1km. E ovaj put je (kao i mnogi drugi o kojima ću pisati) na prvi pogled sasvim ok, a onda kreće takva nizbrdica na veoma uzanom putu i imate osećaj kao da ste seli na ogroman tobogan i kad ste došli na pola uhvati vas panika od onog šta vas dole čeka, a povratka nema. Znači kad shvatite o kakvom se putu radi, kasno je, povratka nema, nego hrabro napred pa šta Bog da. Priznajem da me uhvatila panika kako ćemo se izvući uzbrdo, ali kad smo sišli dole videli smo mnogo kola pa mi je za utehu bilo po onoj narodnoj, kud svi tud i mali Muja. Ono što nas je dole sačekalo je nadoknadilo svaki trenutak proživljenog straha. Plaža kao iz snova, voda tirkizno plava, bistra, u vodi najfiniji šljunak....Ako bih u snovima zamišljala kupanje na nekoj plaži onda bi moj favorit definitivno bila Saranta.

Dalje se putem stiže u najveće mesto na obali Agios Ioanis. Mesto ima jednu glavnu ulicu i šetaliste pored mora. Uz ulicu se nalaze smeštajni kapaciteti, taverne, marketi u kojima možete tražiti i smeštaj. Agios Ioanis ima svoju centralnu plažu, sa leve strane gledano prema moru se preko stena prelazi na rajsku Plaka plažu, a sa desne strane se preko jednog mosta ulazi u susedno mesto Papa Nero vrlo nalik samom Ioanisu. Za odsedanje na istočnoj obali Ioanis je definitivno najbolji izbor, ima najbolju infrastrukturu, 3 plaže koje su vam na raspolaganju, lepo šetaliste uz obalu. Papa Nero nema markete i prodavnice, vec samo taverne.

Agios Ioanis

Most kojim se iz Agios Ioanisa prelazi u Papa Nero i plaža

Dalji obilazak istočne obale je vrlo specifičan. Naime, ne postoje putevi uz more, nego morate da se popnete na planinu do Tsagarade pa se onda od nje račvaju putevi ka Fakistri, Damuhariju, Milopotamosu. Znaci Tsagarada i Mouresi su kao neki čvorovi sa kojih se spuštate na obalu, tako da kad obidjete Milopotamos, vratite se gore, pa se opet spuštate na Fakistru. Ima izmedju tih mesta neki lokalni put ali ne preporučujem. Naravno sve ovo je dosta naporno i oduzima vreme.

Posle Papa Nera se nalazi malo mesto Damuhari. Mesto je izuzetno malo sa par radnji i taverni i jednom plažom. Inače konobari su mi ponosno pokazivali gde je Meril Strip snimala scene za film Mamma mia koji je inače sniman na Skijatosu, čak je tamo bila i premijera ali nismo pogledali. Agencija Magic ima ponudu za ovo mesto i divim se hrabrosti vlasnice da se upusti u jednu tako rizičnu ponudu. Mesto je toliko minijaturno i prelepo je za obilazak i jedno kupanje ali za duži boravak od pola dana nikako. Jedino za ljude kojima prija ta izdvojenost. Možda upravo zbog toga svoju ponudu Peliona zovu – unikati za probirljive. Ne znam ni kako bi autobusima dovezli putnike do samog mesta. Ono što je jako zanimljivo za Damuhari i ostala mesta na obali jeste da su pre izgradnje puteva postojale samo staze za mule koje su vodile do Tsagarade i sva trgovina se odvijala na taj način. I danas planinari i izvidjači idu tim putem i verujem da je poseban ugodjaj. Inače kada vidite te staze zapitate se ko ih je pravio i koliko kamena je u njih ugradjeno. A ima ih na celom Pelionu čini mi se hiljade.

Ovuda ide staza od Tsagarade do Damuharija

Hrabri izvidjači prelaze lako ovaj put

A kad sidju dole čeka ih plaža Damuharija

Sledeće mesto na obali je Fakistra. Veselo smo krenuli putem od Tsagarade koji je obećavao. Pri dnu puta počela sam da bledim jer sam shvatila da smo se opet našli na onom strmom toboganu. Znači put toliko strm i sa sve serpentinama da mi je zaista istinski pozlilo iako nemam takvih problema. Uhvatio me strah kako ćemo se vratiti odatle. Kad smo sišli dole naišli smo na jedan parking gde svi parkiraju kola i onda se peške spuštaju na plažu. Kad sam videla da turisti izlaze iz kola u gojzericama i sa onim štapovima, kad sam pogledala stazu kojom treba sići na plažu, avanturistički duh me je momentalno napustio. Samo sam želela da se vratimo na glavni put. Tako da će moje slike Fakistre izostati, za utehu sledi slika čuvene staze do plaže i slika plaže sa interneta.

Do sledećeg mesta smo ipak bezbednije stigli – Milopotamos. Na kraju puta postoji veliki parking i do plaže se silazi stepenicama. Uvala je vrlo lepa, ali mi smo došli kasno popodne i sunca više nije bilo što je generalni problem svih plaža na istočnoj strani, sem toga, gužva je bila evidentna. Grci dolaze porodično sa sve frižiderima i u sastavu od par generacija i tu provode po ceo dan. Inače na Pelionu ima jako malo stranaca, mada smo u svakom mestu vidjali po neko vozilo iz Srbije, ipak je to sporadično. Pelion je uspeo da se održi kao destinacija za Grke.

Obilaskom Milopotamosa se završava obilazak istočne obale na tom delu Peliona. Gore na planini smo posetili Mouresi, Kisos i Tsagaradu, divna stara mesta gde je vreme stalo. U Kisosu smo našli lokalnu kafanu gde smo dolazili na odličan ručak za pristojne pare. Kisos ima crkvu Agia Marina koja je veličanstvena sa predivno oslikanim plafonima, impresija od koje zastaje dah.

Kisos

Mouresi

Tsagarada je čudesno mesto koje se sa puta ne vidi od šume a proteže se dužinom od 5km. Ima predivan stari platan 1000 godina star, zatim velike mogućnosti pešačenja po šumskim stazama. Mi smo se poprilično namučili dok smo našli neizbežni motiv na svim razglednicama – most. Uz mnogo propitivanja i traženja pošlo nam je za rukom da i njega ovekovečimo. Slika sa platanom je malo editovana, pošto mi stojimo pored zida, morala sam malo da ga „proširim“.

Nakon ovoga smo krenuli ka zapadnoj obali Peliona i Kala Neri kao bazi za smeštaj.  Zapadni predeli Peliona nisu tako šumoviti i ne pružaju takvu lepotu kao istočni. Ipak ima prelepih pogleda na more. Na tom putu se stiže do mesta Milies i malo dalje Visitse koja opet imaju tu draž starih mesta. Milies ima vrlo zanimljivu crkvu koja spolja ne izgleda kao crkva što je namerno uradjeno zbog osvajača, da je ne bi primetili. Ono po čemu je Milies poznat je železnička stanica u koju dolazi voz kao naš Ćira koji ide uskotračnim šinama. Iako su nam rekli da voz vozi samo vikendom tu smo saznali da voz ide svaki dan. To nas je vrlo obradovalo jer smo imali još jedan dan na raspolaganju za tu avanturu.

Milies

Visitsa

Pogled iz Visitse na zapadni Pelion, vidi se i pruga

Po dolasku u Kala Neru potražili smo smeštaj i brzo krenuli u istraživanje zapadne obale. Kala Nera je najveće mesto na ovom delu obale, ali uprkos tome čine ga samo jedna glavna ulica uz obalu u kojoj se nalaze taverne, marketi sa jedne strane i plaža sa druge. Uveče je nezgodno jer tom ulicom voze kola i šetnja je vrlo nezgodna. Mi smo bili smešteni u samo jednoj ulici iza glavne i ne mogu opisati kako ta ulica izgleda noću, mrak, nigde ništa nema, kao da ste na nekoj teškoj perferiji a ne u drugoj ulici od obale. Ceo život se odvija u toj jednoj jedinoj ulici. Suviše malo i nezanimljivo za duži boravak, sem ako ovo mesto ne prihvatite kao bazu za obilazak Peliona. More nije loše, ali ima Grčka i bolje... Dalje prema jugu se nalaze još manja mesta Afisos, Horto, Milina sa vrlo sličnom strukturom, jedna ulica uz obalu i to je to. Plaže su uske, uz samu ulicu....Jedino Afisos ima nekoliko plaža ali je na njima velika gužva. Dalje prema jugu nismo išli jer nije bilo vremena. Sve u svemu zaključak je da zapadna obala Peliona nije loša da se obidje par dana ali ništa više od toga.

Kala Nera

Afisos

Milina

Horto

Vremena smo imali taman toliko da obidjemo još jednu plažu na jugoistoku -  Potistiku. Do ove plaže se idem putem prema Argalastiju koji je malo veće mesto pa onda put vodi na istok preko Hinovrisija. Potistika je divna peščana plaža ali su nas dočekali veliki talasi što je učestala pojava na ovoj strani pa je kupanje izostalo. Za uspomenu su ostale samo slike.

Pogled iz Hinovrisija

Za obilazak ovog zapadnog dela nam je bio dovoljan jedan dan i ostao nam je još jedan da se provozamo vozićem.

Početna stanica voza je u mestu Ano Lehonia, voz polazi u 11h i karta košta 13e po osobi. Prolazi se kroz mesto Ano Gatzea gde se takodje ukrcavaju putnici i pravi pauza za obilazak muzeja maslina (uključeno u cenu karte). Nakon toga u 12.30 h voz stiže u Milies gde se pravi pauza do 16h kada voz kreće nazad i vraća se u Ano Lehoniu u 17.30h.  U Miliesu putnici obično idu u tavernu na ručak ili obilaze mesto. Nama je ta pauza bila malo preduga jer smo predhodnog dana posetili Milies kolima, ali dobro, nismo mogli da biramo. Malo smo šetali po mestu, slikali ....

Sama vožnja vozom je divna, prolazi se kroz maslinjake a pogled sve vreme puca na zapadnu obalu. Vozić prolazi kroz tunele, preko mostova, pa se pruža mogućnost za pravljenje dobrih fotografija. Zaista je pravi ugodjaj i treba ga priuštiti svakako.

Što se snabdevanja tiče, u ovom delu Grčke postoji Lidl u Agriji i Volosu . Posetili smo i Praktiker u Volosu. U Praktikeru sam primetila da je roba identična onoj koja se prodaje kod nas u Eurosalonu ili Merkuru, samo po većim cenama, tako da se nismo previše zadržavali.

Sve u svemu Pelion je pravi dragulj, definitivno još uvek skriven i ne toliko turistički razvijen što mi je posebno drago. Dalje, Pelion ima tu savršenu kombinaciju mora i planine. Preko dana ste na plaži, onda kad upekne sunce možete da se popnete na planinu i pristojno rashladite. Pelion nikako nije za neiskusne vozače, porodice sa malom decom i one kojima je muka od krivina. Nekog noćnog života nema uopšte tako da nije ni za mlade. Pelion je idealan za ljubitelje planinarenja i rekla bih da je ovo prava destinacija za kategoriju turista u nekim srednjim godinama. Možda upravo zbog toga i nije bilo prilike da ga ranije obidjemo, za sve stvari u životu treba sačekati onaj pravi trenutak.

SKIJATOS 2008 - U SENCI ATOSA

Put i trajekt

Put do Skijatosa kolima je vrlo jednostavan, autoputem do Volosa a onda na trajekt. E taj trajekt je tema mnogih polemika i on je jedina velika mana. Naime, trajekt drži jedna kompanija koja ima monopol i cene su toliko visoke da sam i na TV gledala kako se žale na to. Jeftinije je doći do Italije trajektom nego do Skijatosa. Brod jeste ogroman, sa divnim klimatizovanim salonima i svim što uz to ide, ali je cena…..

Dakle po osobi u jednom pravcu je 19,5e, za obična kola je 67,5e ali ako vozite duži auto od 4,25 m cena je celih 80e i sve to u jednom pravcu. Kada se vraćate sa Skijatosa cene su niže za par evra.

Smeštaj

Pre nego što bilo šta kažem o smeštaju treba napomenuti, ako neko ne zna, Skijatos ima samo jedno naseljeno mesto grad Skijatos (ako izuzmemo neke zaseoke) a sve ostalo su plaže. Čitala sam dileme kakvo je mesto Trulos ili Kolios….To nisu mesta već oblasti ostrva u kojima se nalaze istoimene plaže, smeštaj što hotelski što apartmanski, poneki market i taverna i to je to… Mesta za šetnju, trotoari i slično ne postoje. Turisti smešteni u ovim oblastima su prinudjeni na šetnju autoputem koja nije bezopasna.

Zato su oko smeštaja na Skijatosu mišljenja podeljena, neki propagiraju smeštaj u gradu a oni drugi smeštaj u oblasti Vromolimnos – Kolios – Agia Paraskevi gde su lepe plaže. Za ljude koji su bez kola i nemaju nameru da ih iznajmljuju svakako je bolja druga opcija smeštaja na plaži. Ja lično glasam za smeštaj u gradu. Ako uveče želite negde da izadjete i prošetate, dolazak u grad je neminovnost. Ako dolazite busom gužve su prilične, ako dolazite kolima problem je parking. Sa smeštajem u gradu nemate taj problem a danju se ionako obilaze mnogobrojne plaže i teško da će neko sve vreme boraviti na jednoj lepoj plaži ispred svog smeštaja.

Ove godine sam odabir smeštaja sa zahtevom da bude u gradu poverila Mobilnom – Mileru. Moj jedini zahtev je bio higijena istog i okvirna cena koju sam postavila i nisam sumnjala da ću dobiti ono što sam tražila. Ono što nas je tamo zateklo kad nas je Miler odveo u smeštaj nakon dočeka u luci je prevazišlo sva moja očekivanja. Smeštaj je bio u samom centru ispod stanice 4, na 2 minuta od glavne ulice, a opet potpuno ušuškan i miran, bez buke. U smeštaju sve novo, nameštaj i kuhinja radjeni po meri, TV, klima, 2 terase od kojih jedna sa prelepom baštom, gazdarica mila, vredna i brza kao čigra…. Posteljina i peškiri su nam menjani na svaka 3-4 dana, primetili smo da je gazdarica u našem odsustvu čak i slavine ribala do usijanja. Jednog dana nam je ostavila u kuhinji pun tanjir kolača. Zaista smeštaj za čistu desetku.

Što se Milera tiče, mnogi su bili neverne Tome, ali ni jednog trena nisam sumnjala u njegovu korektnost i pouzdanost. Počev od dočeka, smeštaja, gomile informacija, izleta i svega ostalog, u potpunosti je opravdao moje poverenje. Pritom sam bila svedok kako ga ljudi smaraju i šta sve traže od njega, a on sve čini iako se ne radi o njegovim gostima već o ljudima koji su došli preko drugih agencija. Zaista mu se divim na strpljenju i vremenu koje svakom posveti. Ovo je moja preporuka ako neko želi da svoj odmor organizuje bez posredstva agencija.

Par detalja iz smeštaja

Grad Skijatos

Ovo je faktički jedino mesto gde se odvija sva zabava na Skijatosu. Grad je poprilično veliki sa bezbroj malih upletenih ulica sa tipično ostrvskim kućicama u belo plavoj varijanti obraslim predivnim bugenvilijama. Za boravak od 10-tak dana možete svako veče lutati nekim novim ulicama, otkrivati taverne koje niste videli i neke nove poglede i prizore. Glavna Papadijamantis ulica je pretrpana i podseća malo na vašar, ali nije loše osetiti i tu vrstu atmosfere. U gradu ima bezbroj kafića, klubova, taverni, restorana, za stare i mlade, za ozbiljne i romatične i verujem da svako može naći neko svoje omiljeno mesto. Ne postoji šansa da vam posle 2 dana postane dosadno što se može desiti u  nekim manjim mestima (npr. Limenas i Limenarija na Tasosu).

Još jedna bitna stavka je prevoz koji na ovom ostrvu koliko sam videla odlično funkcioniše. Turisti koji ne voze ili nemaju mogućnost iznajmljivanja kola mogu uz pomoć busa obići dobar deo plaža, za razliku od Krfa i Tasosa gde ste bez kola zaista zarobljeni. Od centra grada do plaže Kukunaries postoji 26 stanica i upravo su te stanice na mapi reperi za snalaženje. Inače besplatne mape ostrva možete uzeti na više mesta, u kafićima, na aerodromu i one su osnov za snalaženje po osrtvu.

Ne bih ništa posebno pisala o gradu, jednostavno svako će ići na mesta koja mu se svide, a ja ću reći slike govore više od reči.

Snabdevanje i cene

Na Skijatosu postoji puno malih supermarketa, gde god da ste smešteni imaćete gde da kupite hleb i osnovne namirnice, ali najpovoljniji marketi su Dia i Champion koji se nalaze na stanici broj 3 jedan preko puta drugog. Nisu baš nešto snabdeveni, rafovi su im dosta prazni, Champion je jedan od najlošijih koje sam videla u Grčkoj, prilično prljav i sa osobljem koje im ne služi na čast...ali cene u ovim marketima su zaista najpovoljnije i moj predlog je ako možete svratite makar jednom kolima i pokupujte sve što vam treba, vodu prvenstveno.... Dia recimo ima odličan tzatziki u pakovanju 1 kg za 2,5 evra.....Imaju i ostale dobre salate, porodična pakovanja sladoleda, meso nije skupo, smrznuta jela za one koji će da spremaju hranu u apartmanu. Inače svi pričaju o skupoći Skijatosa i ja se nikako ne slažem sa tim izjavama. Odgovorno tvrdim da su cene na Skijatosu na nivou cena u ostalim delovima Grčke, jedino što Skijatos izdvaja kao skuplju destinaciju je trajekt. Sve ostale cene su iste kao na Krfu, Tasosu, Halkidikiju....

Izleti i obilasci

U luci ćete videti dosta brodića koji nude razne izlete na Lalariju, Skopelos, Alonisos... Mi smo išli na dva izleta.

Prvi izlet je bio brodom Kasandra na relaciji Alonisos-Marina park-Skopelos, preko Milera košta 30e inače je 35e. Brod je lep i vožnja njim je jako prijatna. Prvo smo posetili Marina park, deo gde se skupljaju delfini, brod isključi motore a delfini skaču oko broda i prave svoju predstavu. Prizor je veličanstven jedino ga malo kvari euforija svih nas da što više snimamo kamerom i aparatom pa onda ne ostane vreme za čisto uživanje u igri ovih divnih i plemenitih stvorenja. U obilasku se posećuje čuvena Plava pećina gde je boja vode nestvarna sa raznim prelivima teget i tirkizne. Na Alonisosu se stiže u luku Patitiri a onda ko je na brodu kupio karte za autobus (4e po osobi) ulazi u autobus koji vodi do starog sela Chora. Selo je prelepo, toliko šarmantno, svaki prizor je kao stvoren za razglednicu. Na kraju se pristaje na jednu plažu gde se putnici kupaju u providno zelenoj boji mora. Na kraju puta se stiže na Skopelos i sat vremena je malo da bi se osetio duh samog ostrva.

Sve u svemu ovaj izlet traje od 10-20h , veoma je sadržajan i vredi svaki cent. Ako se dvoumite zbog cene moje predlog je da se odreknete nekog pića ili večere u korist ovog izleta.

Drugi izlet je čuvena plaža Lalarija. Zbog vetra koji tamo često duva brodovi često ne mogu da pristanu i umetnost je izabrati dan za ovaj izlet. Meni se nešto nije dopala ideja celodnevnog izleta kad vas brod ujutro odveze i popodne dodje po vas. Priznajem da se plašim te skučenosti da u slučaju da nekom, ne daj Bože, pozli ne možemo da se vratimo. Sem toga na plaži nema hlada pa i to može biti problem. Zato sam nešto oklevala sa tim izletom dok Miler nije izašao sa novom ponudom za ovaj izlet. Priznajem da nam je ponuda došla kao kec na desetku, baš ono što je odgovaralo našim potrebama. Izlet obuhvata obilazak Lalarije 1h, zatim se obilazi Kastro i onda brodić ide na kopno Peliona u mesto na samom jugu Katogiorgis. To je malo mesto i luka sa dve taverne i plažom ispred njih. Pošto se ovaj izlet radi samo za Italijane i nas koji idemo preko Milera, odmah su nam rekli da Srbi idu u tavernu sa plavim suncobranima. Tu se pravi pauza za ručak. Gazda taverne nam se pohvalio da mu dolazi Goran Bregović, a videli smo i dvoja kola iz Srbije, turisti su odseli upravo u smeštaju dotičnog čikice iznad taverne.

Nakon  ručka brod ide na Tsougriju. Kupanjem na ovoj plaži završila se ova kružna tura oko ostrva. Bili smo jako zadovoljni izletom koji košta 15e po osobi, na brodiću su Italijani animatori zabavljali njihove turiste pa je sve bilo u znaku veselog raspoloženja. Čak smo na račun Italijana dobili i posluženje u vidu soka i keksa.

Što se tiče nekih obilazaka na ostrvu osim plaža postoje dva manastira Evangelistria koji je zaista prelep, sa divnom baštom, malim zoo vrtom i Panagia Kunistra. Ova dva manastira su dostupna kolima, a ima ih još ali se do njih može doći jedino peške, tako da ih nismo istraživali.

Alonisos i Marina park

Plaže

Kada je Bog stvarao ovo ostrvo zaista je bio nesebičan jer je na tako malo prostora ostavio toliko lepote. Na potezu od 14 km postoji  kako kažu 66 plaža, uglavnom peščanih od kojih su neke sa peskom kao najfiniji puder. Neke imaju veće, neke manje plićake. Većina plaža je dostupna autobusom i  peške, dok se na severnoj strani nalaze malo teže dostupne plaže do kojih se ipak mora kolima. Lalarija je jedina plaža do koje se može ići samo brodom.

Mnogi me pitaju šta se meni najviše svidelo od plaža ali će moj odgovor u ovom slučaju izostati. Moje priklanjanje ovoj ili onoj plaži bi izazvalo dodatne polemike koje zaista nisu važne i bitne. Ono što treba potencirati kad je Skijatos u pitanju je zaista široka lepeza mogućnosti za svakoga. Plaža ima i mirnih i tihih, ima onih sa gungulom i sportovima na vodi, sa muzikom i bez, lako dostupnih i onih do kojih vode kozje staze…. U tom obilju mogućnosti svako će naći neku plažu baš po svojoj meri i svako će naći način za sopstveni užitak.

Ambelakia

Banana

 Kastro

Kekria

Mandraki

Zalazak sunca na Mandrakiju

Lalarija

 Marata

Šta mi se nije dopalo

Da ne bi sve bilo idilično navešću i par stvari koje mi se nisu dopale. Pre svega već pomenuta cena trajekta, zatim prevelike gužve na pojedinim plažama i gradu, ležaljke na pojedinim plažama u 4 reda zipovane kao da ste došli na pozorišnu premijeru a ne plažu… Ono što se takodje moglo primetiti je enorman broj naših turista koji svojim vokalnim sposobnostima stoje rame uz rame sa već provereno bučnim Grcima i Italijanima… Takodje imam primedbu što su na Banani dozvolili kupanje nudista uprkos tome što imaju malu Bananu i levu uvalu velike Banane. Ovo i nisu pravi nudisti već očigledno voajersko-egzibicionistički nastrojeni pojedinci kojima predstavlja zadovoljstvo da se stacioniraju izmedju porodica sa sitnom decom. Mi smo par večeri imali malu neprijatnost sa jednim takvim likom pa smo iz tog razloga prestali da dolazimo na Bananu.

Naravno sve ove sitnice nisu uticale bitno na naš provod, ali eto čisto da se napomene i njihovo postojanje.

I za kraj

Na kraju svog putopisa o Lefkadi sam napisala za koga nije Lefkada. Ono što moram da rezimiram na kraju ovog teksta jeste činjenica da Skijatos jeste za svakoga. Idealan za mlade, za porodice sa sitnom a i starijom decom, za penzionere, parove, soliste....Prosto svaka kategorija turista može na Skijatosu da nadje svoj kutak i svoju meru za uživanje.