Kako uporno
podižem temu o Pelionu ne bi li neko napisao svoja iskustva, ali bezuspešno,
izgleda da će ipak meni pripasti čast da približim ovaj skriveni biser drage
nam Grčke. Ove godine nam se ostvarila želja da konačno obidjemo nešto što nam
se još davno dopalo ali nije bilo prilike. Pa da krenemo redom.
Pelion je
poluostrvo sa čudesnom kombinacijom mora i planine. Osnovna podela je na istočni,
bogat šumama četinara i platana, koji se ne može rečima opisati i zapadni, ne
toliko šumovit, lep i čaroban. Ono što ovu regiju čini jako nedostupnom većini
turista (priznajem da mi je mnogo drago zbog toga) su putevi. Citiraću tekst iz
agencije Magic koji glasi: “...dolaženje serpentinama
koje Vas prosto „survaju“ do obale u iznenađenje jače od migrene...“. Ovaj deo o migreni sam imala prilike da
proverim lično :) . Još napisaše da je dolazak na Pelion “avantura sa dramom”
ili “dramatična avantura”.
Postoje dva glavna puta koja vode sa zapadne
na istočnu obalu.
Prvi put kreće od
Volosa preko Portarie, Hanie i ide na Zagoru i Agios Ioanis. Iako od Volosa do
Ag.Ioanisa ima samo 50 km ovaj put traje izmedju 1-2 h, zbog veoma teških
serpentina koje treba savladati. Do Hanie put se penje na nadmorsku visinu od
oko 1400m da bi se onda na drugoj polovini puta spuštao do mora. E sad ako
izračunate da za 25km treba da se popne na 1400m i u drugih 25km da sidje na
nivo mora, ne treba objašnjavati o kakvim serpentinama se radi. Dovoljno je da
bacite pogled na mapu. Što se tiče kvaliteta puta on je dobar, pristojno širok,
mestimično loš sa jako velikim rupama i objektivno nije tako strašan ali
zahteva maksimalnu koncentraciju, izuzetno iskusnog vozača i vožnju od 30-40
km/h. Grci voze naravno brže ali znaju put, za one koji prolaze putem prvi put
navedena brzina je presudna jer vam se može desiti da iznenada naletite na
deonicu gde je put izrovan i da vam točak završi u rupi.
Drugi put kreće
od Volosa prema Kala Neri i to je normalan autoput koji se onda odvaja za
Milies i Tsagaradu pa na kraju Ag. Ioanis. Ovaj put je nešto bolji, na
pojedinim deonicama jako širok i nov asfalt, nadmorska visina na koju se put
penje je manja negde oko 400-500m, serpentina takodje ima, kao i oštećenja u
vidu rupa na pojedinim deonicama.
Da bi se Pelion
obišao i doživeo na pravi način apsolutno je neophodno proći i jednim i drugim
putem. Upravo zbog težine prelaska sa istočne na zapadnu stranu regije
preporučuje se boravak par dana na jednoj strani a onda par dana na drugoj.
Svakodnevno prelaženje ovih puteva bi bilo zaista zamorno.
Ono što se nameće
kao logičan itinerer je krenuti od Volosa preko Hanie do Ag. Ioanisa, odsesti
tamo par dana i obići istočnu obalu, a zatim se vratiti drugim putem do Kala
Nere i tu negde odsesti da bi se obišla zapadna obala, a povratak u Srbiju je
naravno lakši kad ste u blizini Volosa.
Kada se krene od
Volosa prema Hanii predeli koji se smenjuju pred očima su fascinantni, prvo
nakon Volosa nailazite na Portariu, od koje se skreće za Makrinitsu. Makrinitsa
je staro selo sa božanstvenim pogledom na Volos i ceo zaliv. Zovu je „Balkon
Peliona“. Kao i sva mesta ovog tipa ima centralni trg sa tavernama i platanom,
radnje sa suvenirima... Pelion inače obiluje vodama tako da se na svakih 10m
nalazi česma sa pijaćom vodom i dok vozite putevima samo čujete šuštanje voda
svud unaokolo.
Portaria i Hania
su mala simpatična mesta sa onim specifičnim tezgama gde se prodaje ušećereno
voće, malim tavernama... U blizini Hanie se vidi skijalište na brdu i velike
ski-staze. Put inače vodi kroz gustu šumu i pravi je melem za oči (ovo se
odnosi na suvozača, jer vozač vidi samo serpentine i mota pun levi, pun desni i
tako unedogled.....). Pri kraju puta se nailazi na skretanje za Zagoru. Zagora
je jedino mesto koje nikad nije osvajano jer je tako pozicionirano na severu i
tako zabačeno da ni jednom osvajaču nije padalo na pamet da je osvaja. Poznata
je po uzgajivanju posebne sorte jabuka. U mestu se nalazi lepa crkva na
centralnom trgu, taverne, puno cveća i nekog posebnog mira.
Od Zagore se put
spušta na obalu do mesta Horefto. Kao i sva druga mesta na Pelionu i ovo se
sastoji od glavne ulice i šetališta uz plažu, sa tavernama, marketima i
smeštajnim kapacitetima. Plaža je ogromna, ali nije ostavila poseban utisak na
nas.
Kada se krene od
Horefta na jug nailazi se na pravi dragulj – Sarantu. Sa glavnog puta se skrene
na lokalni putić u dužini od 1km. E ovaj put je (kao i mnogi drugi o kojima ću
pisati) na prvi pogled sasvim ok, a onda kreće takva nizbrdica na veoma uzanom
putu i imate osećaj kao da ste seli na ogroman tobogan i kad ste došli na pola
uhvati vas panika od onog šta vas dole čeka, a povratka nema. Znači kad
shvatite o kakvom se putu radi, kasno je, povratka nema, nego hrabro napred pa
šta Bog da. Priznajem da me uhvatila panika kako ćemo se izvući uzbrdo, ali kad
smo sišli dole videli smo mnogo kola pa mi je za utehu bilo po onoj narodnoj,
kud svi tud i mali Muja. Ono što nas je dole sačekalo je nadoknadilo svaki
trenutak proživljenog straha. Plaža kao iz snova, voda tirkizno plava, bistra,
u vodi najfiniji šljunak....Ako bih u snovima zamišljala kupanje na nekoj plaži
onda bi moj favorit definitivno bila Saranta.
Dalje se putem
stiže u najveće mesto na obali Agios Ioanis. Mesto ima jednu glavnu ulicu i šetaliste
pored mora. Uz ulicu se nalaze smeštajni kapaciteti, taverne, marketi u kojima
možete tražiti i smeštaj. Agios Ioanis ima svoju centralnu plažu, sa leve
strane gledano prema moru se preko stena prelazi na rajsku Plaka plažu, a sa
desne strane se preko jednog mosta ulazi u susedno mesto Papa Nero vrlo nalik
samom Ioanisu. Za odsedanje na istočnoj obali Ioanis je definitivno najbolji
izbor, ima najbolju infrastrukturu, 3 plaže koje su vam na raspolaganju, lepo šetaliste
uz obalu. Papa Nero nema markete i prodavnice, vec samo taverne.
Dalji obilazak
istočne obale je vrlo specifičan. Naime, ne postoje putevi uz more, nego morate
da se popnete na planinu do Tsagarade pa se onda od nje račvaju putevi ka
Fakistri, Damuhariju, Milopotamosu. Znaci Tsagarada i Mouresi su kao neki
čvorovi sa kojih se spuštate na obalu, tako da kad obidjete Milopotamos,
vratite se gore, pa se opet spuštate na Fakistru. Ima izmedju tih mesta neki
lokalni put ali ne preporučujem. Naravno sve ovo je dosta naporno i oduzima
vreme.
Posle Papa Nera
se nalazi malo mesto Damuhari. Mesto je izuzetno malo sa par radnji i taverni i
jednom plažom. Inače konobari su mi ponosno pokazivali gde je Meril Strip
snimala scene za film Mamma mia koji je inače sniman na Skijatosu, čak je tamo
bila i premijera ali nismo pogledali. Agencija Magic ima ponudu za ovo mesto i
divim se hrabrosti vlasnice da se upusti u jednu tako rizičnu ponudu. Mesto je
toliko minijaturno i prelepo je za obilazak i jedno kupanje ali za duži boravak
od pola dana nikako. Jedino za ljude kojima prija ta izdvojenost. Možda upravo
zbog toga svoju ponudu Peliona zovu – unikati za probirljive. Ne znam ni kako
bi autobusima dovezli putnike do samog mesta. Ono što je jako zanimljivo za
Damuhari i ostala mesta na obali jeste da su pre izgradnje puteva postojale
samo staze za mule koje su vodile do Tsagarade i sva trgovina se odvijala na
taj način. I danas planinari i izvidjači idu tim putem i verujem da je poseban
ugodjaj. Inače kada vidite te staze zapitate se ko ih je pravio i koliko kamena
je u njih ugradjeno. A ima ih na celom Pelionu čini mi se hiljade.
Hrabri izvidjači
prelaze lako ovaj put
Do sledećeg mesta
smo ipak bezbednije stigli – Milopotamos. Na kraju puta postoji veliki parking
i do plaže se silazi stepenicama. Uvala je vrlo lepa, ali mi smo došli kasno
popodne i sunca više nije bilo što je generalni problem svih plaža na istočnoj
strani, sem toga, gužva je bila evidentna. Grci dolaze porodično sa sve
frižiderima i u sastavu od par generacija i tu provode po ceo dan. Inače na
Pelionu ima jako malo stranaca, mada smo u svakom mestu vidjali po neko vozilo
iz Srbije, ipak je to sporadično. Pelion je uspeo da se održi kao destinacija
za Grke.
Obilaskom
Milopotamosa se završava obilazak istočne obale na tom delu Peliona. Gore na
planini smo posetili Mouresi, Kisos i Tsagaradu, divna stara mesta gde je vreme
stalo. U Kisosu smo našli lokalnu kafanu gde smo dolazili na odličan ručak za
pristojne pare. Kisos ima crkvu Agia Marina koja je veličanstvena sa predivno
oslikanim plafonima, impresija od koje zastaje dah.
Nakon ovoga smo
krenuli ka zapadnoj obali Peliona i Kala Neri kao bazi za smeštaj. Zapadni predeli Peliona nisu tako šumoviti i
ne pružaju takvu lepotu kao istočni. Ipak ima prelepih pogleda na more. Na tom
putu se stiže do mesta Milies i malo dalje Visitse koja opet imaju tu draž
starih mesta. Milies ima vrlo zanimljivu crkvu koja spolja ne izgleda kao crkva
što je namerno uradjeno zbog osvajača, da je ne bi primetili. Ono po čemu je
Milies poznat je železnička stanica u koju dolazi voz kao naš Ćira koji ide
uskotračnim šinama. Iako su nam rekli da voz vozi samo vikendom tu smo saznali
da voz ide svaki dan. To nas je vrlo obradovalo jer smo imali još jedan dan na
raspolaganju za tu avanturu.
Pogled iz Visitse
na zapadni Pelion, vidi se i pruga
Vremena smo imali
taman toliko da obidjemo još jednu plažu na jugoistoku - Potistiku. Do ove plaže se idem putem prema
Argalastiju koji je malo veće mesto pa onda put vodi na istok preko
Hinovrisija. Potistika je divna peščana plaža ali su nas dočekali veliki talasi
što je učestala pojava na ovoj strani pa je kupanje izostalo. Za uspomenu su
ostale samo slike.
Pogled iz
Hinovrisija
Početna stanica
voza je u mestu Ano Lehonia, voz polazi u 11h i karta košta 13e po osobi.
Prolazi se kroz mesto Ano Gatzea gde se takodje ukrcavaju putnici i pravi pauza
za obilazak muzeja maslina (uključeno u cenu karte). Nakon toga u 12.30 h voz
stiže u Milies gde se pravi pauza do 16h kada voz kreće nazad i vraća se u Ano
Lehoniu u 17.30h. U Miliesu putnici
obično idu u tavernu na ručak ili obilaze mesto. Nama je ta pauza bila malo
preduga jer smo predhodnog dana posetili Milies kolima, ali dobro, nismo mogli
da biramo. Malo smo šetali po mestu, slikali ....
Sama vožnja vozom
je divna, prolazi se kroz maslinjake a pogled sve vreme puca na zapadnu obalu.
Vozić prolazi kroz tunele, preko mostova, pa se pruža mogućnost za pravljenje
dobrih fotografija. Zaista je pravi ugodjaj i treba ga priuštiti svakako.
Što se
snabdevanja tiče, u ovom delu Grčke postoji Lidl u Agriji i Volosu . Posetili
smo i Praktiker u Volosu. U Praktikeru sam primetila da je roba identična onoj
koja se prodaje kod nas u Eurosalonu ili Merkuru, samo po većim cenama, tako da
se nismo previše zadržavali.
Sve u svemu
Pelion je pravi dragulj, definitivno još uvek skriven i ne toliko turistički
razvijen što mi je posebno drago. Dalje, Pelion ima tu savršenu kombinaciju
mora i planine. Preko dana ste na plaži, onda kad upekne sunce možete da se
popnete na planinu i pristojno rashladite. Pelion nikako nije za neiskusne
vozače, porodice sa malom decom i one kojima je muka od krivina. Nekog noćnog
života nema uopšte tako da nije ni za mlade. Pelion je idealan za ljubitelje
planinarenja i rekla bih da je ovo prava destinacija za kategoriju turista u
nekim srednjim godinama. Možda upravo zbog toga i nije bilo prilike da ga
ranije obidjemo, za sve stvari u životu treba sačekati onaj pravi trenutak.